Hodajući starim centrom Beograda udišući mirise tradicije i starog zanata, u ulici Gavrila Principa nailazimo na jedinog preostalog beogradskog bombondžiju. Iz njegove radionice se još od davne 1936.
godine, pa sve do dana današnjeg, svakodnevno širi miris ručno pravljenih slatkiša i domaćeg ratluka.

Radionica bombona i ratluka "Bosiljčić" već je nadaleko poznata. Stalne mušterije dolaze iz svih delova grada, ali ima kupaca i iz inostranstva.
Bombondžinica je kao raritet zauzela i mesto u udžbenicima za 3. razred osnovne škole.

Proizvodnja svilenih bombona, lizalica, luša, karamela, ratluka po recepturi staroj skoro čitav vek, nalazi se u samoj radnji. Prilikom proizvodnje koriste se samo prirodni materijali, bez hemijskih dodataka.
Osim što je tehnika pravljenja slatkiša ista, čak je i sva oprema iz predratnog perioda!

Upravo zbog toga što se sve proizvodi ručno - omogućava proizvodnju slatkiša nesvakidašnjih oblika! Kako Braća Žika i Bane Bosiljčić navode, porudžbine su često bile unikatne, za potrebe pozorišta, snimanja filmova… Tako su pravili jestiva stakla od šećera za kućicu u predstavi "Ivica i Marica", radili su vitraže od šećera, ali i mnogobrojne skulpture, figure, biste... Jedan od zadataka koji su nam spomenuli, a o kojem se već mnogo pisalo, bila je izrada lizalice teške 30 kg, za rijaliti "Veliki brat". Drška ove lizalice bila je garnišna za zavesu od
2,5 metra! Zadatak takmičara šou programa bio je da ovu lizalicu pojedu za 2 dana, što je naravno bio težak zadatak i da su na raspolaganju imali 7!

Posebno zanimljiv zahtev bila su "svemirska jaja", za potrebe naučno-fantastičnog filma. U filmu žaba, koja je sletela iz svemira, leže fluorescentnu ikru, a njihov zadatak bio je da je verodostojno naprave! Kako bi to postigli, oni su bombone lomili na sitne kristale, čime su dobili neobičnu strukturu koja je sijala pod reflektorima. Po njihovim rečima - to je samo jedan običan dan u bombondžinici "Bosiljčić".

Ova šarmantna prodavnica je jedno od onih mesta u kojima vreme sporije teče. Spoj tradicije i kvaliteta, kao i ljubav prema ovom starom, skoro izumrlom zanatu je nešto što se oseća čim se zakorači unutar nje.
Čarolija koja vraća u detinjstvo je ono zbog čega ćemo se uvek rado vraćati na adresu Gavrila Principa 14.

Katarina Šainović / Gde i Kad